On: Trebalo je da dođe kući tek za šest meseci. Reč „kuća“ je za njega imala drugo značenje u odnosu na većinu drugih ljudi. Kao kapetan duge plovidbe na kopnu je godišnje provodio manje od tri meseca.

Ona: Čekala ga je svih ovih godina. Reči „život u dvoje“ za nju imale su neko drugo značenje u odnosu na većinu drugih ljudi. Nije da joj nije falio, ali je isto tako dobro znala da je to on, i da on bez mora ne može i bila je spremna da izdrži takav način života.

On: Trebalo je da dođe tek za šest meseci, ali život je imao drugu ideju… Nekoliko poslednjih meseci se šuškalo da je kompanija u gubitcima i da je pitanje da li će opstati. Upravo je stigao odgovor. U luci u su ih sačekala tri klinca sa akten tašnama, skupim odelima i još skupljim naočarima za Sunce. Objasnili su im da zastupaju novog vlasnika, da su svi otpušteni, da treba da pokupe svoje lične stvari i da su im zarade uplaćene na račune. Posle 12 godina ni pozlaćen sat sa posvetom. Ni buket cveća.

Ona: Tih dana se čudno osećala. Bilo je nečeg u vazduhu. Nemir joj je unosila pomisao da mu se nešto desilo, ali nije dozvoljavala da je ta ideja slomi. Već bi javili. Ipak, bilo je nečeg u vazduhu.

On: Dok je sedeo na aerodromu i čekao, razmišljao je o njoj. Blagi smešak mu je ukrasio lice. Biće baš iznenađena.

Ona: Pogled joj je bludeo kroz prozor sve dalje i dalje. Na čelu joj se nazirala mala zabrinuta bora. Primećivala je da komšinica otvara usta, ali je nije čula. Gde li je i šta radi? Služi li ga more. Neka je dobar vetar s njim.

On: Nije voleo avione. Brodovi su bili u vlasti prirode, ali ovo je bilo suviše. Ipak, hteo je da stigne „kući“ što pre. Kada je avion uzleteo, njegove misli se odvojiše od njega i pohitaše njoj…

Ona: Te se noći probudila uz bezglasni krik. Strepnja ju je pritisla kao nikad. Sati i sati očiju uprtih u prozor. Zaspala je tek posle molitve za njega.

On: Probudio ga je isti onaj žmarac koji ga je budio nekoliko trenutaka pre pojave oluje na moru. U trenutku buđenja malo je falilo da se prodere da se svi sklone sa palube. Osluškivao je. Ništa se nije čulo sem huka motora, ali napetost je bila u vazduhu. Stjuardese su prividno bile mire, ali oči su ih odavala. Viđao je te oči na brodu kod mladih mornara za vreme oluje. Ona sigurno spava mirnim snom, miriše čisto i toplo, i smeška se u snu…

Ona: Sanjala je mnogo. Opšta zbrka. Htela je da se probudi, ali nije mogla.

On: I pored „malih“ tehničkih problema uspešno su sleteli. Svi su bili vrlo srećni. Naročito stjuardese. Veselo su se iskrcavali iz aviona u noć. On je ušao u prvi taksi i izdiktirao adresu stotinak metara dalje od kuće. Nije želeo da je probudi.

Ona: Malo se primirila. Krevet je bio u haosu, ona je i dalje u snu stezala jastuk, ali je sada ravnomerno disala. Mirisala je čisto i toplo, i smeška se u snu…

On: Izašao je iz taksija i zakoračio na pustu ulicu. Svitanje je bilo blizu, ali je još uvek bilo rano. Čak i za najveće vrednice. Kako se približavao kući mali žmarci su mu trčali uz leđa i on je nesvesno hodao tiše. Slatka jeza ga je golicala svuda, a osmeh mu se širio licem.

Ona: Malo bi bilo reći da je imala erotske snove. Sanjala je da je tu, svuda, po i u njoj, a na nekom dubljem nivou je bila jako tužna zato što je čak i u snu znala da je to nemoguće.

On: Šunjao se uz stepenice kao mačor. Ključ je čvrsto stezao u ruci isukan kao mač. Nijedan pogrešan zvuk! Vrata je otključavao toliko polako da mu se činilo da prolaze godine. Vrtelo mu se u glavi od pritiska. Ovo je bilo gore od dekompresione bolesti.

Ona: Skoro da se probudila. Ljuljuškala se tik ispod površine budnog stanja. Bila je nedelja, svi telefoni pogašeni, i nije bilo razloga za žurbu.

On: Onog trenutka kada je ušao brzo je zatvorio vrata, spustio torbu i krenuo da se svlači još u hodniku. Krajičkom oka je primetio da je nabavila akvarijum, da je okrečila, stavila nove zavese, uramila zajdeničku fotografiju, i sve je baš kao uvek mirisalo na nju.

Ona: Ne znajući ništa, ali osećajući mnogo, lagano se okrenula na bok.

On: Stajao je na vratima i gleda je. Zapljusnula ga je slika. Skoro da je zaboravaio da je isto toliko opasna koliko i privlačna. Baš kao i more. Nežno se spustio na krevet iza njenih leđa.

Ona: U snu je osetila miris. Bujica emocija dizala ju je iz sna kao helijunski balon dragoceni teret sa dna mora. Kada je dotakla površinu jave osetila je toplinu iza leđa. Nije se micala. Razmišljala je: „Ako je ovo samo iluzija – neka potraje“. Ali osećala je i toplinu i znala je da nije iluzija.

On: Primetio je da joj se promenio ritam disanja. Uzdrhtalu ruku je poslao put njenog ramena. U trenutku mu se činilo da su njih dvoje sami u kapsuli koja lagano pluta beskrajem pod među zvezdama.

Ona: Kada ju je dotakao prvo je osetila nagon da plače. Ali toplina koja joj se razlivala telom nije joj dozvolila. Laganim pokretom se priljubila uz njega.

On: Pustio je ruku da svojevoljno klizi po njoj. Potpuno se predao. Bila je tako topla i mirisna od sna.

Ona: Njegova ruka koja je lagano klizila po njenim otkrivenim delovima palila ju je i istovremeno prenosila više informacija nego što to mogu reči. Potražila je njegove pune usne. Uh, to je bilo baš vruće. Milina joj se razlila kroz svaku ćeliju tela.

On: U trenutku mu je proletelo kroz glavu da oni koji žive cele godine zajedno nikada neće imati priliku da osete bilo šta slično. Ali već u sledećem trenutku je ušao u nju i ta misao je nestala baš kao i sve ostalo.

Srđan Plavšić

Ako vam se dopao ovaj tekst molim da ga podelite sa onima za koje osećate da bi im bio koristan.
Ako želite da vas obavestim kada napišem novi tekst molim da upišete svoju e-mail adresu u odgovarajuće polje na ovoj stranici.

Hvala 🙂

Ostavite komentar